BUĐENJE (pesma)

A proletos sam se bio kao probudio...


BUĐENJE II

Jeleni i Jovici

probudio sam se i
seo na krevet
svaki pokret koji pokušavam da napravim
stvara jak bol
tako da
iako budan
izbegavam bilo kakve
pokrete
žedan sam
ali ne toliko da bih ustao
do kuhinje
vidim polupraznu čašu s vodom
na stolu
ostavljenu sinoć
lagano ispružam ruku
i ispijam tu vodu

hoću nekom nešto da kažem
ali nema nikoga

posmatram svoje stvari po sobi
neke kao prvi put da vidim
dugo se zamislim na svakoj od njih
probuđen
žmirkam i
pravim čudne grimase
glava mi je teška
iako sinoć nisam pio
a i rano sam legô
dugo sam spavao
to sinoć mi se sad čini veoma daleko

sećam se da sam nešto sanjao
grudi mi ispuni neko teško osećanje
koje mi
grimasu
još kiselijom pravi
čim pomislim na taj san
grudi mi se stežu sve više
i ne mogu da ga se setim
to me još više zamišlja nad tim
sada primećujem da je baš hladno
setim se da Ovi više ne greju
da je proleće počelo
da su dani topli
a jutra hladna
naterah se da se pridignem
da otvorim prozor
i pustim topliji vazduh od spolja
da zagreje moju sobu
iskoristih to pridizanje
otidoh u kupatilo
mokrih
umih se
otidoh u kuhinju
skuvah kafu
vratih se na krevet
beše još hladnije
s prozora vazduh sekao mi je
leđa
nije mi se opet ustajalo
promeškoljih se malo
i srknuh tople kafe

opet htedoh nekom nešto da kažem
ali ne beše nikoga

pokušavam da se setim šta danas ima
da radim
ali ni jedne obaveze ne mogu da se
setim
ni jedne obaveze za danas
čudno
na to nisam navikao
pa, šta onda da radim?
popiću ovu kafu, pomislih, a onda
ću videti
šta dalje...

nastavljam da razbacujem pogled
po praznoj sobi
iako prazna
krcata je stvarima
malim
velikim
nepotrebnim stvarima
čuvanim ko zna od kada
i ko zna zbog čega
prazne kutije predmeta davno kupljenih
kese u kojima su donešeni
nabacane u jednom ćošku
neki stari pokvareni aparati
delovi nekih drugih uređaja
pokvareni
odbačeni
pronađeni
i donešeni ovde
da budu čuvani
pomislih
koliko smeća
ne nalazim odgovor
zašto to čuvam

u jednom ćošku primećujem krokodila
od prašine
kao fudbalska lopta
mrda se
levo – desno
pod naletom vazduha
što dolazi kroz prozor koji sam otvorio
kao prvi put da ga vidim
a svestan sam da sam ga morao gajiti dugo
jer je veliki porastao
odeće nema mnogo
ono što sam sinoć svukao sa sebe
bačeno preko fotelje
jedan džemper
jedne farmerice
čekaju da ih danas opet obučem
gomila knjiga s jedne strane
svaka otvorena na nekoj stranici
čekaju da nastavim sa čitanjem
prelazim prstima po njima
i ostavljam šaru u prašini
s druge strane još veća gomila
nekih drugih knjiga
uredno složenih na polici
dugo prikupljanih, kupovanih, čuvanih
i nikad otvorenih
čuvanih
za neko vreme
što će nekad
doći
gledaju me i čekaju
strpljivo

opet hoću nekom nešto da kažem
ali u sobi nema nikog

onaj krokodil samo s vremena
na vreme
otvara i
zatvara
svoju čeljust
kopča od kaiša na onim farmericama
nakon čitave noći borbe
konačno je pretegnula
i pada preko ivice fotelje uz kratki zveket
knjige su i dalje nepomične
ližu prašinu suvim jezicima

da li zbog kafe
ili toplog vazduha
koji je počeo da ulazi kroz onaj prozor
jer se sunce već izdiglo
i rodio se novi
topli prolećni dan
počinjem da se prisećam sna
grudi me ne stežu toliko kao prvi put
kada sam pomislio na njega
fragmenti slika iz tog sna proleću pred očima
ništa nije povezano
gomila nepovezanica
o svakoj slici razmišljam posebno
ne pokušavam više ni jednu da uklopim
u neku celinu
svaka je za sebe jedinstvena
i cela
i onda kada sam i o poslednjoj promislio
kao da su me neke nevidljive ruke odigle
od kreveta
počeh da se smejem
naglas
neverica i radost me obuzeše
ushićen
lebdim
smejem se
a dlanovima brišem suze s obraza
poskakujem na krevetu
leđa me više ne bole
miris proleća i topli vazduh duboko
udišem kroz nos
sunce
suze
na trenutak bezuspešno pokušavam
da umirim refleksno podrhtavanje grudi
i smirujem jecaje
više ne razlikujem
smeh i plač

opet sam hteo nekom nešto da kažem
onda smo pričali dugo
popričali
ispričali se
i na kraju prijateljski rastali

evo, malopre sam ustao
sklopio usisivač
nema više onog krokodila
izbacujem one nabacane kutije
gužvam one kese
bacam one aparate
sve to čuvano ni za šta
i ni za kad
kroz prozor.

28.04.08. 11,00-12,30