DRUGO LICE (pesma)

DRUGO LICE

ženo sa dva lica,
što si dozvolila
da ti vidim naličje?

tvoje lice sada jede moje jagodice
njegove oči buše moju glavu
izlaze negde kroz potiljak
nastavljaju dalje da buše gipsani zid
iza moje glave
a prašina odatle puni moje uši
i više ništa ne čujem
ništa ne znam
nisam i nema me nigde
zubi
jezik
i rumena boja njegova
moj su jedini čulni dodir
sa svetom

klimam probušenom glavom
bez jagodica
ušiju ispunjenih prašinom
pokušavam da ukrotim oči
gledam ih
pokušavam da ih odgurnem
da se odbranim
pokušavam
da uzvratim
da ih okrenem naopačke, ali

slab sam


jun, '08.