more... (pesma)

ONA, ON, JA I ONA

jedna beba gleda na sat
njenom starijem bratu slina dira gornju usnu
ne primećuje je i nastavlja da mi postavlja
gomile pitanja
dira me
dira i sve stvari oko mene
i pita
zatvaram oči i pokušavam da se razbudim
uz kafu i cigarete

beba zaboravlja na sat
smeje se mojim grimasama
pokušavam da joj uzvratim osmehom
al ne ide
pokušavam na silu
kiseo sam
provaljuje me
lice joj poprima ozbiljan izraz
i nastavlja da me gleda

kakva je ovo knjiga?
okrećem glavu
njen brat
lepljivim prstima
uzima knjigu koju sam kupio pre nekoliko dana
spustio tamo odakle je on uzeo
i još nijednom otvorio

lista je
tragovi njegovih slina
slepiće nasumično odabrane stranice
u zatvorenoj knjizi
kasnije ću otkrivati koje
uzimam mu je iz ruke
i sklanjam na neko njemu nepristupačno mesto
vraćam se

a šta je ovo?
dira moju mašinicu za motanje duvana
ispada mu iz ruke
pa je uzima ponovo
ostavi to
neću!
smeje se
to je za duvan
a šta radiš s tim?
premešta je po svojim lepljivim šakama
ništa
nemam volje da mu objašnjavam
više ni ne pokušavam da mu je otmem

palim ko zna koju cigaretu po redu
vetar iz pune pepeljare izbacuje nešto pepela
pogađa ga u oči
rukom ih trlja
razmazuje slinu
preko obraza
do levog uveta
skoro
a što ti pušiš? to nije dobro

kreće prema meni
refleksno uzmičem da me ne bi
taknuo

a što si toliko spavao?
opet si pio pivo sinoć?
hoćeš li ići na plažu?
a šta sada radiš?
što opet kuvaš kafu?
a što sipaš mleko?
pa ti piješ belu kafu? smeje se
kakva ti je to šolja?
što opet pušiš? sad si ugasio
kako si ovo polomio?
što ti ovo ovde stoji? kod nas to nije tako
šta si ovde prosuo?
vidi pao ti je pepeo na sto
ko je onaj čovek?
šta mu je to na licu?
jel mogu da slikam?
pruža ruku
brzo odmičem fotoaparat
smeje se

slina mu raste kao što se pomeraju kazaljke na satu
smeje se i nastavlja da pruža svoje ruke
svuda
svuda unaokolo

osetim neki prijatan, lep, sladak miris
čujem neko zveckanje
okrećem glavu
s naporom je održavala ravnotežu
na malim debelim krivim bebećim nogama
njegova sestra
okupana i nasmejana
malenu šaku
u kojoj je držala neku šarenu igračku
provukla je kroz ogradu terase
pružala mi je
uzeo sam je
protresao
zazvečala je
glasno se nasmejala
kako samo bebe mogu glasno da se iscere
buckasti obrazi koji samo što ne puknu
naglo su pocrveneli
okrenula se
i hitro odgegala nazad
u jednom trenutku pomislio sam da će pasti
ali nije
ode
odahnuo sam

spustio sam šarenu igračku na sto
i gledao je
a šta će to tebi?
to je njeno
krenuo je da je uzme
bio sam brži
krenuo je da mi je otima
bio sam jači
daj mi to!
ne dam!
AAAAAA, BABAAAA!
odzvanjao je krik celim letovalištem
a njegov eho
ponovo ulazio u uši
i širio mi lobanju
glava će mi pući

- Ajde, idi, obriši taj nos. Ne mogu više da te gledam! -
rekoh mu.
- Dolazi ovamo, jesam li ti rekla da ne prelaziš tamo bez pitanja.

pomogao sam mu da pređe ogradu
otišao u kupatilo
oprao ruke
umio se
dolio kafe u šolju
zapalio cigaretu
gledao onu igračku na stolu
prebrojavao u glavi dane
i nastavio da sanjam
kako je i o čemu misli
ona što je ostala kod kuće.


Nei Pori, 12.06.08. 10,30-11,45