Posledice... (pesme)

Nakon sto su bombe popadale i ubile...




ZVERI

Puzeći tražio sam sakriveno u beskraju,
Trpeo sam čopor zveri na plećima.
Svaki korak mi je postajao teži,
kad bi jedna spala s leđa
druga bi počinjala da reži.
Glavu sam sve teže dizao
da izviđam put nisam mogao
a bol je nadjačavao sve drugo
Dok su mi zveri glodale meso oko kičme
čuh Nešto, neodoljivo, prijatno i lepo
spasonosno
čak i oči otvorih
Videh zveri kako otrovane mojim mesom
padaju oko mene
i ja sakat
bez leđa
ko sumanut potrčah ka tom čudesnom zvuku
u beskraj.

16.11.99.





SAĆE

Poniženjem slomljen
izmišljao sam hiljade razloga
da se utešim.

Ljut u dimu korodiram.

Gde si sad, sliko nenaslikana,
postojiš li ili si još uvek prazan list,
pomozi mi.
Nesrećnik sam poražen vremenom,
Da li sam istrgnut iz te gomile,
ili sam samo jedan njen „prosti element“,
odgovori mi, sliko.
Glavu mi ispunjavaju „haotične“ osice,
Prošarane vrlo finim konturama,
Udaraju od unutrašnjost lobanje,
Najsrećnije ili najspretnije uspevaju
da se izvuku kroz uši,
stvaraju jak bol.
Zima je i pretvaram se u šestougao.

15.01.00.





OTPORNA SI

Ne pokušavaj da me ne razumeš,
nemoj, molim te,
ne budi nesvesna, bre!
jer
ja znam
i ti znaš.

Ne izgovaraj reči,
jer reči mogu da seku dan,
a ovaj čudesan dan
može da izmeni san
zato
veruj
u dušu
koja ti ne može reći
gde su misli
a gde je znoj
gde je pobeda
a gde smisao.

*

Otidi iz krda
u neki drugi svet
neće te spasiti smrdljivi tor
koji zoveš OTPOR.

24.02.00.





ZALJUBLJIVANJE

neki vokal sa radija me raznežio
iako znam da je glupa američka kučka
nekako je tužna i nežna pesma
koju je napisao glupi američki kurvin sin
navodi me da pomišljam na nju
izdržavam u osećanju
i želim da se izvučem
ali podmuklo se ljubav uvlači u mene
i postajem kao i svi drugi zaljubljeni,
glup i nerazuman
da biram reči i popravljam držanje
ne bi li ikako gurnuo kvaku
i na prstima ušao u blaženstvo
i osetio ukus miline

izdržavam u osećanju
i izgleda da konačno uspevam
da se izvučem.

24.02.00.





USPAVLJIVANJE

pijan pišem stih
da zadivim sebe samog
i mislim kako sam pametan
i mudar
bistar i uman
najčistiji i svestan
i očaran lepotom prirode
i željan prirode
i prirodan
i „ko upisan“
ali bez jedne istine
i jednog pleonazma, koji nije pleonazam
trudim se da zaspim i sanjam lice i kosu,
sa očima i bojom,
usnulo na dlanu,
koje ne zna za maglu i dim,
vlažno i sjajno,
misleći o njemu podrhtava mi sisa,
i nestajem lagano sa ovog sveta
i ove stolice
u zemlju i parket
gde god da krenem
gde god da stanem

24.02.00.