...jedna mala impresija

REKLAMA

U jednoj reklami
dva prelepa para
sede na prelepoj terasi
u prelepim stolicama
oko prelepog stola.
Ispred njih igraju se prelepa deca
u prelepom dvorištu
te prelepe porodične kuće.
Prelepu domaćicu
dočekuju prelepi osmesi,
dok na sto spušta
prelepu ribu iz konzerve.

16.05.09.

Komšinica (pesma)

KOMŠINICA


komšinice draga,
ne znam ti ime, ne znam ko si
ne znam kako izgledaš
niti išta
jedan sapun
peškir
šampon
i jedna vlas na ivici lavaboa
kojoj boju nisam uspeo da razaznam

pitaše me danas kad si otišla
rekoh - nisam je nikad video
pitaše me gde si
rekoh - nisam je nikad video
pitaše me kad dolaziš
rekoh - nisam je nikad video
dobro - rekoše mi

ako nastavimo ovako
srešćemo se nikad
i upoznati nećemo

noćas sam došao kasno
spavala si
jutros si otišla rano
spavao sam

Budva, 25.09.07.

USPOMENE (pesma)

USPOMENE

Sve više stvari koje prođu mi ispred očiju
podsete na same sebe iz nekog drugog vremena.

Istorija se ponavlja, a uspomene rađaju.

april, 08.

DRUGO LICE (pesma)

DRUGO LICE

ženo sa dva lica,
što si dozvolila
da ti vidim naličje?

tvoje lice sada jede moje jagodice
njegove oči buše moju glavu
izlaze negde kroz potiljak
nastavljaju dalje da buše gipsani zid
iza moje glave
a prašina odatle puni moje uši
i više ništa ne čujem
ništa ne znam
nisam i nema me nigde
zubi
jezik
i rumena boja njegova
moj su jedini čulni dodir
sa svetom

klimam probušenom glavom
bez jagodica
ušiju ispunjenih prašinom
pokušavam da ukrotim oči
gledam ih
pokušavam da ih odgurnem
da se odbranim
pokušavam
da uzvratim
da ih okrenem naopačke, ali

slab sam


jun, '08.

Posledice... (pesme)

Nakon sto su bombe popadale i ubile...




ZVERI

Puzeći tražio sam sakriveno u beskraju,
Trpeo sam čopor zveri na plećima.
Svaki korak mi je postajao teži,
kad bi jedna spala s leđa
druga bi počinjala da reži.
Glavu sam sve teže dizao
da izviđam put nisam mogao
a bol je nadjačavao sve drugo
Dok su mi zveri glodale meso oko kičme
čuh Nešto, neodoljivo, prijatno i lepo
spasonosno
čak i oči otvorih
Videh zveri kako otrovane mojim mesom
padaju oko mene
i ja sakat
bez leđa
ko sumanut potrčah ka tom čudesnom zvuku
u beskraj.

16.11.99.





SAĆE

Poniženjem slomljen
izmišljao sam hiljade razloga
da se utešim.

Ljut u dimu korodiram.

Gde si sad, sliko nenaslikana,
postojiš li ili si još uvek prazan list,
pomozi mi.
Nesrećnik sam poražen vremenom,
Da li sam istrgnut iz te gomile,
ili sam samo jedan njen „prosti element“,
odgovori mi, sliko.
Glavu mi ispunjavaju „haotične“ osice,
Prošarane vrlo finim konturama,
Udaraju od unutrašnjost lobanje,
Najsrećnije ili najspretnije uspevaju
da se izvuku kroz uši,
stvaraju jak bol.
Zima je i pretvaram se u šestougao.

15.01.00.





OTPORNA SI

Ne pokušavaj da me ne razumeš,
nemoj, molim te,
ne budi nesvesna, bre!
jer
ja znam
i ti znaš.

Ne izgovaraj reči,
jer reči mogu da seku dan,
a ovaj čudesan dan
može da izmeni san
zato
veruj
u dušu
koja ti ne može reći
gde su misli
a gde je znoj
gde je pobeda
a gde smisao.

*

Otidi iz krda
u neki drugi svet
neće te spasiti smrdljivi tor
koji zoveš OTPOR.

24.02.00.





ZALJUBLJIVANJE

neki vokal sa radija me raznežio
iako znam da je glupa američka kučka
nekako je tužna i nežna pesma
koju je napisao glupi američki kurvin sin
navodi me da pomišljam na nju
izdržavam u osećanju
i želim da se izvučem
ali podmuklo se ljubav uvlači u mene
i postajem kao i svi drugi zaljubljeni,
glup i nerazuman
da biram reči i popravljam držanje
ne bi li ikako gurnuo kvaku
i na prstima ušao u blaženstvo
i osetio ukus miline

izdržavam u osećanju
i izgleda da konačno uspevam
da se izvučem.

24.02.00.





USPAVLJIVANJE

pijan pišem stih
da zadivim sebe samog
i mislim kako sam pametan
i mudar
bistar i uman
najčistiji i svestan
i očaran lepotom prirode
i željan prirode
i prirodan
i „ko upisan“
ali bez jedne istine
i jednog pleonazma, koji nije pleonazam
trudim se da zaspim i sanjam lice i kosu,
sa očima i bojom,
usnulo na dlanu,
koje ne zna za maglu i dim,
vlažno i sjajno,
misleći o njemu podrhtava mi sisa,
i nestajem lagano sa ovog sveta
i ove stolice
u zemlju i parket
gde god da krenem
gde god da stanem

24.02.00.

more... (pesma)

ONA, ON, JA I ONA

jedna beba gleda na sat
njenom starijem bratu slina dira gornju usnu
ne primećuje je i nastavlja da mi postavlja
gomile pitanja
dira me
dira i sve stvari oko mene
i pita
zatvaram oči i pokušavam da se razbudim
uz kafu i cigarete

beba zaboravlja na sat
smeje se mojim grimasama
pokušavam da joj uzvratim osmehom
al ne ide
pokušavam na silu
kiseo sam
provaljuje me
lice joj poprima ozbiljan izraz
i nastavlja da me gleda

kakva je ovo knjiga?
okrećem glavu
njen brat
lepljivim prstima
uzima knjigu koju sam kupio pre nekoliko dana
spustio tamo odakle je on uzeo
i još nijednom otvorio

lista je
tragovi njegovih slina
slepiće nasumično odabrane stranice
u zatvorenoj knjizi
kasnije ću otkrivati koje
uzimam mu je iz ruke
i sklanjam na neko njemu nepristupačno mesto
vraćam se

a šta je ovo?
dira moju mašinicu za motanje duvana
ispada mu iz ruke
pa je uzima ponovo
ostavi to
neću!
smeje se
to je za duvan
a šta radiš s tim?
premešta je po svojim lepljivim šakama
ništa
nemam volje da mu objašnjavam
više ni ne pokušavam da mu je otmem

palim ko zna koju cigaretu po redu
vetar iz pune pepeljare izbacuje nešto pepela
pogađa ga u oči
rukom ih trlja
razmazuje slinu
preko obraza
do levog uveta
skoro
a što ti pušiš? to nije dobro

kreće prema meni
refleksno uzmičem da me ne bi
taknuo

a što si toliko spavao?
opet si pio pivo sinoć?
hoćeš li ići na plažu?
a šta sada radiš?
što opet kuvaš kafu?
a što sipaš mleko?
pa ti piješ belu kafu? smeje se
kakva ti je to šolja?
što opet pušiš? sad si ugasio
kako si ovo polomio?
što ti ovo ovde stoji? kod nas to nije tako
šta si ovde prosuo?
vidi pao ti je pepeo na sto
ko je onaj čovek?
šta mu je to na licu?
jel mogu da slikam?
pruža ruku
brzo odmičem fotoaparat
smeje se

slina mu raste kao što se pomeraju kazaljke na satu
smeje se i nastavlja da pruža svoje ruke
svuda
svuda unaokolo

osetim neki prijatan, lep, sladak miris
čujem neko zveckanje
okrećem glavu
s naporom je održavala ravnotežu
na malim debelim krivim bebećim nogama
njegova sestra
okupana i nasmejana
malenu šaku
u kojoj je držala neku šarenu igračku
provukla je kroz ogradu terase
pružala mi je
uzeo sam je
protresao
zazvečala je
glasno se nasmejala
kako samo bebe mogu glasno da se iscere
buckasti obrazi koji samo što ne puknu
naglo su pocrveneli
okrenula se
i hitro odgegala nazad
u jednom trenutku pomislio sam da će pasti
ali nije
ode
odahnuo sam

spustio sam šarenu igračku na sto
i gledao je
a šta će to tebi?
to je njeno
krenuo je da je uzme
bio sam brži
krenuo je da mi je otima
bio sam jači
daj mi to!
ne dam!
AAAAAA, BABAAAA!
odzvanjao je krik celim letovalištem
a njegov eho
ponovo ulazio u uši
i širio mi lobanju
glava će mi pući

- Ajde, idi, obriši taj nos. Ne mogu više da te gledam! -
rekoh mu.
- Dolazi ovamo, jesam li ti rekla da ne prelaziš tamo bez pitanja.

pomogao sam mu da pređe ogradu
otišao u kupatilo
oprao ruke
umio se
dolio kafe u šolju
zapalio cigaretu
gledao onu igračku na stolu
prebrojavao u glavi dane
i nastavio da sanjam
kako je i o čemu misli
ona što je ostala kod kuće.


Nei Pori, 12.06.08. 10,30-11,45

Čekam da ona pozove.... (pesme)

...još jedno nedeljno popodne....



VOLEO BIH

voleo bih da si ovde
da čuješ ovu pesmu
koju slušam
dopalo bi ti se znam
ćutali bi i zurili u tačku
zagrlio bih te i pričao ti dugo
a srca bi nam bila puna

voleo bih da si ovde
da gledaš ovaj film
koji puštam
dopalo bi ti se znam
ležali bi i plakali
brisao bih ti suze i ljubio tamo kuda su tekle
a srca bi nam bila puna

voleo bih da si ovde
da klopaš ovu hranu
koju sam spremio
dopalo bi ti se znam
grickali bi i uživali
viljuškom bih ti prinosio da probaš malo i odande
a srca bi nam bila puna

voleo bih da si ovde
da sretneš ovog čoveka
kojeg poznajem
dopalo bi ti se znam
sedeli bi i slušali ga
držao bih te za ruku
a srca bi nam bila puna

voleo bih da si ovde
da pomaziš ovo dete
koje se sa mnom igra
dopalo bi ti se znam
smešili bi mu se i raznežili
samo bih te pogledao
a srca bi nam bila puna

voleo bih da si ovde
da vidiš ove gluposti
koje trpim
dopalo bi ti se znam
prepirali bi se i nervirali
pomazio bih te po licu, poljubio i zagrlio
a srca bi nam bila puna

voleo bih da si ovde
da uđeš u ovu sobu
koju zaključavam
dopalo bi ti se znam
čudili bi se i istraživali je
samo bih slegnuo ramenima
a srca bi nam bila puna

voleo bih da si ovde
da hodaš ovim putem
kojim šetam
dopalo bi ti se znam
udisali bi duboko i čudili oblacima što kriju vrhove
nežno bih ti sklanjao kosu s čela
a srca bi nam bila puna

voleo bih da si ovde
da stojiš u ovom redu
u kom čekam
dopalo bi ti se znam
cupkali bi i uzdisali
malko bih te gurno ramenom i očima pokazao na nekog
a srca bi nam bila puna

voleo bih da si ovde
da pokušavaš ovo
što pokušavam
dopalo bi ti se znam
trudili bi se, voleli i živeli trenutke
sve bi bilo dovoljno
a srca puna

06.07.08.



* * *


...9 godina pre ....


ČEKAM DA ONA POZOVE

ceo dan se vrtim po stanu
ništa ne mogu da radim
ležim
gledam u plafon
ne mogu da zaspim
razgovaram sam sa sobom
ustajem
hodam oko stola
mašem rukama
svaki čas gledam na sat
čekam da ona pozove

čekam da ona pozove
a ona nikako da pozove
prebiram po glavi
zašto ne zove
šta je moglo da je spreči
bar sedam razumnih razloga
smišljam u minuti
sedam razumnih razoga
moja su uteha

šta ako nije ni jedan od njih
šta ako ni ne misli da pozove
aaa
opet briga i strah
strah i briga
nervoza i trka oko stola
šta ako ne misli da pozove
ma ne, nije
nazvaće ona
sigurno je sprečena
i dalje čekam da pozove

a ne, ja nikako
ja sam zvao prošli put
ne nikako ja da pozovem
nisu impulsi u pitanju
moram da budem siguran da misli na mene
ne nikako ja da pozovem
ali šta ako ona stvarno ne misli da pozove
ma pozvaće šta ti je

i tako i dalje čekam da ona pozove
još uvek nije nazvala
tepih oko stola odavno se izlizao.

11.02.99.